Informacije za osobe u opasnosti od deportacije (Serbokroatisch)

Important/ Wichtig:

This information has been last updated in December 2018. The most important change is this:

There is a kind of prision at Hamburg Airport for people awaiting deportation. This “deportation custodity” is no longer limited to 8 days. Ist duration is no longer time limited at all.
The languages German, English and French are already updated to December 2018. All other translations are missing this information.

____

Diese Informationen wurden zuletzt Dezember 2018 aktualisiert. Die wichtigste Änderung ist diese:

Am Hamburger Flughafen gibt es eine Art Gefängnis für Menschen, die abgeschoben werden sollen. Dieser Abschiebegewahrsam ist nicht mehr auf 8 Tage begrenzt, sondern kann unbefristet dauern.
Die Sprachen Deutsch, Englisch und Französisch sind bereits auf dem Stand Dezember 2018. In allen anderen Sprachen fehlt diese Information.

Informacije za osobe u opasnosti od deportacije (Serbokroatisch)

Ovo je pregled informacija koje mogu biti korisne ljudima sa „Duldung“-om, kao i osobama ugroženim pretnjom deportacije. Želimo da vam pokažemo koja su vaša prava, šta je moguće kada vas zakoni više ne štite, a šta je pomoglo drugim ljudima da poboljšaju svoju situaciju. Povežite se i osigurajte sebi podršku!

Ova brošura ne zamenjuje savetovanja socijalnih radnika ili advokata! Namenjena je da vam pomogne da dobijete pregled informacija kako biste imali ciljanu pomoć na licu mesta! Pošto se zakoni često menjaju, uvek obratite pažnju na datum izdavanja brošure i ne oslanjajte se isključivo na brošuru da biste doneli važne odluke. Zajedno i solidarno protiv deportacije! STOP DEPORTACIJAMA! Svi treba da ostanu!

1.1 Odbijenica azila

Ako je vaš zahtev za azil odbijen („negativer Bescheid“), odmah se obratite nezavisnom savetovalištu ili advokatu. Često je rok za žalbu na odbijenicu samo 7 dana! Ukoliko ne reagujete na vreme na odbijenicu, vaša boravišna dozvola će u svakom slučaju biti nevažeća i moćićete da dobijete samo „Duldung“ od organa za imigraciju.

Primjer negativne odluke o azilu:

1.2 Šta je „Tolerancija“ („Duldung“)?

Tolerancija nije dozvola boravka. Reč “Duldung” znači da ste tolerisani, t.j. da je deportacija suspendovana sve dok razlozi koji je sprečavaju (na primer, ako ste ozbiljno bolesni ili nemate pasoš) nisu rešeni. Ako imate “Duldung”, i dalje možete biti deportovani. Ne postoji ograničenje vremena koliko se mora živeti sa ovim statusom (neki ljudi imaju godinama samo „Duldung“). Organi za imigraciju mogu produžavati period tolerancije do 6 meseci, u posebnim slučajevima najviše do 1 godine: na primer, ako se obučavate („Ausbildung“).

 

2. Deportacija i njene posledice

Razni oblici deportacije imaju različite posledice za vas, u zavisnosti od toga da li se “dobrovoljno” vratite ili ste deportovani u zemlju porekla ili poslani u drugu zemlju u Evropi po dablinskom sporazumu. Dok su “dobrovoljni” odlazak i deportacija konačne odluke protiv vašeg pravu na ostanak i boravak, prilikom “prevođenja” u jednu od drugih evropskih zemalja (“dablinske zemlje”)

imate pravo na postupak azila ukoliko vam on tamo u prošlosti nije već bio odbijen.

2.1 Mogućnost “dobrovoljnog” odlaska

Ako je vaš zahtev za azil odbijen, često se od vas traži da “dobrovoljno” napustite zemlju.

Činom dobrovoljnog odlaska se automatski odričete svog azilnog postupka u Nemačkoj! Tek posle dugo vremena i sa novim razlogom možete eventualno imati ponovnu priliku da zatražite azil. Stoga je bolje da se na vreme savetujete!

Ukoliko se odlučite za “dobrovoljni” odlazak, trebalo bi što pre da o tome obavestite organe za imigraciju. Oni potom određuju datum do kog morate da napustiti zemlju. Za odlazak obično imate rok od 30 dana: ili ćete sami otići ili će oni pokušati da vas deportuju. Zahtev za odlazak ipak nije nalog za deportaciju! Ako se vaš zahtev za azil okarakterisan kao”neprihvatljiv” ili “očigledno neosnovan”, često ćete imati samo jednu nedelju za odlazak. Čak i ako dobrovoljno prihvatite odlazak, može se desiti da dobijete zabranu ulaska u zemlju („Einreisesperre“) do tri godine. U tom slučaju vam je ponovan zakonit ulazak u Nemačku otežan!

Ako odlučite da svojevoljno odete, možete sami odlučiti kako napustiti zemlju, bez direktne prisile od strane policije. Međutim, trebalo bi da se osigurate da vam organi za imigraciju pre odlaska izdaju certifikat o graničnom prelazu (“Grenzüberschrittsbeschenigung”, skraćeno GÜB). Za “dobrovoljni” odlazak vam je potreban važeći pasoš ili zamena pasoša. Možda imate mogućnost da podnesete zahtev za finansijsku podršku za putne troškove, troškove prevoza i “početnu pomoć” prilikom povratka. Najbolje je konsultovati izbeglički centar (http://www.fz-hh.de). PAŽNJA !!! Ako dolazite iz jedne od zemalja Balkana, ne dobijate redovnu finansijsku podršku, stoga se obratite direktno organima za imigraciju (Ausländerbehörde) a ne izbegličkom centru.

Vlasti često pokušavaju da nagovore ljude sa tolerancijom na “dobrovoljno odlazak”, nekad koriste veliki pritisak i pretnje deportacijom. Važno je o opciji “dobrovoljnog odlaska” u miru i dobro razmisliti. Prema tome, nemojte ništa potpisati u Ausländerbehörde ako niste sigurni da stvarno želite da dobrovoljno odete. Imate pravo da ponesete taj dokument s vama i razgovarate sa svojim advokatom!

2.2 Deportacija u zemlju porekla

U slučaju deportacije policija nekad koristiti nasilje kako bi vas primorala da napustite Nemačku.

Podaci o deportaciji zajedno sa otiscima prstiju i dodatnim informacijama će biti sačuvani pod vašim imenom i dostupni organima vlasti širom Evrope.

Ako budete deportovani, redovno će pokušavati da vam naplaćuju troškove deportacije – osim ako ste deportovani po dablinskom postupku. Osim toga, moguće je da novac ili vredne stvari koje imate kod sebe zadrže kao zalog. Ako ne možete da platite troškove, dug će biti zabeležen. Međutim, postoji način da se pravno deluje protiv rasta duga, stoga se u tom slučaju obratite advokatu za savet. Troškovi deportacije ostaju i ako se kasnije ponovo vratite u Nemačku. Takođe će dodela nove boravišne dozvole biti uslovljena time da li ste isplatili dug ili se pismeno obavezali da ćete ga u budućnosti isplatiti.

Zabrana ulaska u zemlju („Einreisesperre“) znači da u periodu za koji ona vredi ne smete da uđete niti u jednu zemlju Evropske Unije, Švajcarsku, Norvešku, Island ili Lihtenštajn – sve zemlje takozvanog „Schengen regiona“. Zabrana obično traje od 30 do 36 meseci, ali može se desiti da vam dodele dužu ili kraću. Nisu dozvoljene neograničene zabrane. Za kratke posete možete tražiti privremenu dozvolu, a takođe je moguće tražiti skraćenje zabrane ulaska. Trajanje zabrane zavisi od vaših veza sa Nemačkom, npr. može biti kraća ako imate bliske rođake koji žive u Nemačkoj.

2.3 Deportacija po dablinskom postupku

Ako ste pre ulaska u Nemačku u drugoj zemlji Evropske Unije, Švajcarskoj, Norveškoj, Islandu ili Lihtenštajnu već bili registrovani ili ste zatražili azil, ili vam je bila izdata viza za tu zemju, po dablinskom sporazumu je u principu ta zemlja odgovorna za vaš azilni postupak. Nemačka će u tom slučaju da proveri uslove da vas deportuje tamo. Ako je deportacija u tu zemlju moguća, Nemačka ima 6 meseci rok da vas tamo deportuje. Ako vlasti to ne učine, onda su oni odgovorni za vaš azilni proces. Međutim, ovaj rok može biti produžen sa 6 na 18 meseci u slučaju da se protiv vas vodi krivični postupak ili ako vas se ne može pronaći. Pošto je ovaj proces jako komplikovan, najbolje je da se u slučaju da dobijete “Dublin-Bescheid” ODMAH obratite nazavsnim savetovalištima ili advokatu.

Pravilo „treće zemlje“ („Drittstaatenregelung“)

Ovo pravilo počinje da važi u slučaju da ste u nekoj drugoj zemlji već uspešno okončali azilni proces, što znači da će vaš zahtev za azil u Nemačkoj biti automatski odbijen. Takođe i u ovom slučaju postoji mogućnost pravnog postupka u određenim slučajevima, stoga je najbolje da se obratite advokatu.

Ukoliko ste dobili azil u nekoj drugoj evropskoj zemlji, imate pravo da se 90 dana legalno zadržite u Nemačkoj (ili drugim EU-zemljama), a nakon toga morate ponovo u zemlju u kojoj imate azil, te da tamo ostanete narednih 180 dana pre ponovnog povratka u Nemačku.

2.4 Indikatori preteće deportacije

Veoma kratko produženje Duldung-a (npr. samo na par dana ili sedmica) MOŽE da bude znak za predstojeću deportaciju, ALI istek Duldung-a ne znači da ćete odmah biti deportovani.

Daljni znakovi mogu biti:

• Predložiće vam da “dobrovoljno” napustite zemlju i tražiće vaš pismeni pristanak.

• Pregled doktora u imigracionoj kancelariji kako bi ustanovili vašu sposobnost da putujete: merenje pulsa i krvnog pritiska. U ovom slučaju postoji velika verovatnoća da ćete odmah biti deportovani, ponekad već u prvoj ili drugoj noći.

• Dobili ste poziv za termin u imigracionoj kancelariji, u kojem piše da trebate poneti pasoše svih članova porodice. Ukoliko pristanete da se pojavite na tom terminu, poželjno je da povedete osobu od poverenja kao pratnju. To vam može pomoći ako vas stave pod pritisak ili ako ne znate više šta da kažete. Pre termina se dogovorite kako ćete postupiti!

3. Kako se odvija deportacija?

Deportacija se uglavnom odvija nenajavljena. Organi za imigraciju i policija su nadležni za izvršenje deportacije. U principu je za deportaciju potreban pasoš. Međutim, Nemačka je u međuvremenu zaključila veliki broj sporazuma sa zemljama, prema kojima je izvođenje deportacija moguće i sa takozvanim papirima za zamenu pasoša. Zbog toga: informišite se dobro da li su zamene pasoša prihvaćene i od strane zemlje u koju trebate biti deportovani.

Ukoliko trebate biti deportovani, ovo su mesta na kojima će vas verovatno tražiti:

a) Stan / smeštaj / kamp:

Policija vas može pokupiti iz vašeg stana ili iz smeštaja / kampa. Ovo se uglavnom dešava veoma kasno noću ili vrlo rano ujutru. Imate vremena samo da spakujete nekoliko stvari. Bitno je setiti se da ponesete važne dokumente uprkos stresu, npr. lične karte, ateste od lekara ili bolnica, kao i lekove.

Ako vam službenici za deportaciju dođu pred vrata i pozvone, od vas se ne zahteva da im otvorite. Ako je potrebno, službenici sami moraju da nađu način da otvore vrata, nekad primenjujući silu. Vaša je odluka da li ćete to učiniti, ali legalno niste tome obavezni.

b) Ausländerbehörde

Može se desiti da imate zakazan sastanak u imigracionoj kancelariji i da vas tamo zadrže radi deportacije. Zato budite oprezni i posavetujte se pre neočekivanih ili neuobičajnih termina!

Deportacioni pritvor:

Pre vaše deportacije ćete možda biti u pritvoru do 8 dana. Ovo se takođe ponekad dešava kada se složite sa “dobrovoljnim” odlaskom, ali niste otputovali na vreme. Ponekad je sumnja policije da ćete ilegalno nestati dovoljan razlog da vas pritvori.

Deportacija i prevoz:

Deportacija se obično sprovodi čarter letom ili komercijalnim avionom. Često će vas prvo odvesti na aerodrom u nekom drugom gradu. Međutim, neke deportacije se u potpunosti izvode autobusom.

4. Nađite podršku i pripremite se!

• Ako ste tolerisani (imate Duldung) i bojite se da ćete biti deportovani, obavestite nastavnike na kursu, komšije, prijatelje i ostale o teškoći vaše situacije.

• Povežite se i glasno demonstrirajte ako saznate o deportacijama. Budite kreativni – to je još jedan način sprečavanja deportacije (posebno iz kolektivnih smeštaja).

• To što imate Duldung ne znači da nemate više mogućnosti. Često postoji još nešto što možete probati! Zato: idite u savetovalište ili kod advokata. Ako tražite advokata, uverite se da mu je područje stručnosti zakon o imigraciji, te da je dobro upućen u teme koje vas se tiču.

• Ako imigracioni organi zatraže od vas da dobrovoljno napustite zemlju, možete reći: “Ja ću otići tek onda kada sva pravna sredstva budu iscrpljena”. Ovim ćete ponekad zaraditi na vremenu i biće teže da vas pritvore.
• Informišite se o zajednicama, poznanicima, prijateljima, verskim zajednicama, ljudima iz vaše zemlje porekla i političkim grupama, te pokušajte saznati šta su drugi u vašoj situaciji učinili!
• Ako vam istekne „Duldung“, morate ga produžiti, ili iz nekog drugog razloga morate ići u kancelariju za strance, uvek možete dovesti prijatelja ili drugu pratnju. Ovo vam garantuje član §14 (4) Zakona o upravnom postupku (VwVfG). Na to svako ima pravo, samo treba da se pozovete na „Beistand“.
• Na primer, možete zatražiti pratnju za Ausländerbehörde u Café Exil u Hamburgu (adresu možete naći ispod).
• Možda je crkveni azil opcija za vas i vašu porodicu kako biste neko vreme bili sigurni i mogli da planirate daljne korake. Često ima smisla razmišljati o crkvenom azilu ako vam preti deportacija po dablinskom postupku – obavezno se posavetujte!

Mogu li da se sakrijem?

• Za svakim ko se krije od policije i organa za imigraciju biće raspisana poternica. Mnogo problema može da proiziđe iz takvog ilegalnog života:

• nećete primati socijalnu pomoć ili drugu vrstu novca od države;

• nećete imati zdravstveno osiguranje, te je lečenje često dostupno jedino u hitnim slučajevima;

• ako vas zadesi kontrola policije (rasno profiliranje), verovatno ćete biti uhapšeni i deportovani;
• ne možete zaključiti niti jedan ugovor, što znači da će vam biti jako teško ta nađete posao ili stan;
• Postoje slučajevi ilegalne kupovine dokumenata (problem: košta puno novca, kažnjivo je, teško dobiti i ne nudi apsolutnu sigurnost).
• Neki ljudi imaju prijatelje ili mreže podrške koji im pomažu da žive u “podzemlju”.

https://www.diakonie- hamburg.de/export/sites/default/.content/downloads/Fachbereiche/ME/Handreichu ng_Papierlose_3_2013.pdf

https://www.rote-hilfe.de/downloads/category/3-rechtshilfe-a-was-tun-wenns- brennt

https://nevermindthepapers.noblogs.org/files/2017/01/F4YR_C_final.pdf

Stvari koje vam mogu pomoći da ostanete ovde:

• Ako je to procedura po Dablinu III, postoje posebna pravila koja vam omogućavaju legalno preseljenje u Nemačku ako ste bili u “podzemlju”18 meseci (ili bar do kraja vašeg postupka azila).
• Prelaz u neku drugu zemlju: neki ljudi čija je molba za azil odbijena u Nemačkoj zatražili su azil u drugoj zemlji. Ali, oprez: dablinski postupak je moguć i vrlo verovatan samo u nekim zemljama (pogledajte 1.2) – zato se obavezno prvo konsultujte!
• Od pomoći je da mnogi ljudi znaju o vašoj situaciji i podržavaju vas. Da bi to postigli, mnogi su, na primer, organizovali demonstracije, sakupljali potpise na ulici ili putem peticija, razgovarali sa političarima i koristili društvene mreže kao što su facebook i twitter.
• Neki ljudi su dobili pravo da ostanu putem venčanja. Važno je da bračni partner već ima siguran status prebivališta, boravišnu dozvolu ili nemački pasoš. Takođe je i u ovom slučaju dobro obratiti se za pomoć savetovalištu ili advokatu. Informacije: https://marryme.blackblogs.org/sample-page/
• http://www.verband-binationaler.de/ )
• Pored toga, ako ste roditelj nemačkog, maloletnog deteta, to je po pavilu dovoljan razlog da dobijaete boravišnu dozvolu.
• Ako imate priliku da započnete pripravništvo, trening vam može pomoći da produžite Duldung, te da možda kasnije dobijete osiguran boravak. Posavetujte se na ovu temu (Ausbildung 3+2 http://www.hamburg.de/yourchance/ )
• Ako želite da neko od vaših suseda ili prijatelja informiše vašeg advokata u slučaju deportacije, pripremite sebe i njih za slučaj deportacije i dajte osobama od povjerenja kontakt vašeg advokata. Osim toga, pokušajte da izdate pismenu punomoć prijatelju ili još bolje – advokatu. Na taj način vam vaš advokat može brzo pomoći, čak iako ne možete da direktno komunicirate s njim. Ovo je na primer veoma korisno ako vas zadrže u pritvotu pred deportaciju.
• Možete podneti drugi zahtev za azil kako biste dobili na vremenu; ovo je naročito verovatna opcija ukoliko je vaš provobitni zahtev za azil davno odbijen („negativer Bescheid“). Podnošenje novog zahteva za azil takođe može imati smisla ako se situacija u vašoj zemlji porekla u međuvremenu dramatično promenila – npr. ako se tamo zaratilo. O tome obavezno potražite savet od advokata.

5. Kako se možete braniti i/ili pomoći drugima?

a) Šta mogu učiniti ako mi predstoji deportacija:

• Ako imate određene indikacije o neposrednoj deportaciji, nemojte ostati na adresi na kojoj ste prijavljeni. Pokušajte naći prenoćište kod prijatelja za nekoliko noći.
• U nekim slučajevima imigracioni organi zabranjuju ljudima koji trebaju biti deportovani da napuste svoju sobu u izbegličkom smeštaju između 20 sati uveče i 6 sati ujutru. Protiv toga možete da pokrenete pravni postupak – raspitajte se u savetovalištu ili kod advokata.
• Ako ovde živite sa porodicom, dobro je znati da maloletna deca ne mogu ostati sama niti biti deportovana bez roditelja. Porodice mogu biti razdvojene samo u izuzetno retkim slučajevima, da npr. samo otac sa decom bude deportovan.
• Čak i tokom deportacije imate pravo da razgovarate sa svojim advokatom. Insistirajte na pravu da pozovete advokata. Ostvarenje ovog prava znači uspešan razgovor, t.j. dok ga ne dobijete. Poruka na telefonskoj sekretarici se ne računa kao uspešan razgovor!
• Ako postoje prepreke za deportaciju, recite to jasno! Zdravstveni problemi npr. mogu prouzročiti nesposobnost putovanja. Ako doživite kolaps ili nesvesticu, policajci moraju zaustaviti deportaciju i pozvati hitnu pomoć. Takođe, trudnice iza 36. nedelje trudnoće ne mogu biti deportovane. Podaci o stanju i trajanju trudnoće su u „majčinskom pasošu“ (Mutterpass). Takođe se u slučaju ozbiljne fizičke povrede deportacija mora zaustaviti.
• Pokušajte da informišete ljude o tome šta se dešava (prijatelje, rođake, komšije, poznanike). Svako može podneti peticiju Odboru za ulaze (“Eingabenausschuss”) pre nego što napustite zemlju. Ta peticija mora biti obrađena pre nego što deportacija može biti izvršena. https://www.hamburgische-buergerschaft.de/online-eingabe/

b) Šta se dešava ako se protivim?

• Ako se odupirete, policija će pokušati da vas silom privede.

c) Šta mogu učiniti ako sam svedok deportaciji (npr. jednog komšije)?

• Kontaktirajte porodicu, prijatelje, rođake i naročito advokata pogođenog lica.
• Napišite peticiju Ulaznom odboru (link gore) pre polaska aviona. Ako vam je pri tom potrebna pomoć, obratite se nezavisnim savetovalištima (adrese ispod).

Geschäftsstelle des Eingabenausschusses der Hamburgischen Bürgerschaft

• Snimajte šta se dešava, npr. mobilnim telefonom – to je jedini način da dokažete ako prava pogođene osobe nisu poštovana.

d) Šta ako ste već u avionu?

• skrenite pažnju na sebe i svoju situaciju i zamolite druge osobe/putnike da vas podrže.
• Odbijte da sednete, da zavežete pojas, pozovite druge da vas u tome podrže.
• Ako se osećate veoma loše, izgubite svest ili se povredite tokom pokušaja deportacije, let ne može da počne. U tom slučaju tražite da vam se pruži medicinska pomoć.
• Onda zatražite da razgovarate sa pilotom da biste mu rekli da ne letite s njim slobodnom voljom.
• Ako na aerodromu postoji socijalno ili duhovno savetovanje, dozvoljeno vam je da ih kontaktirate.

e) Šta ako vas deportuju?

• Važno je ostati angažovan. Čak i posle deportacije je nekad još uvek moguće naknadno utvrditi nezakonitost mera i čina deportacije, preduzimati pravne mere protiv zabrane ulaska ili organizovati podršku.

Prava pri deportaciji (INFO BOX)

Postoji mnogo delova deportacije, pri kojim deportovana osoba nema skoro nikakva prava. Ipak, prava koja još uvek imate su sledeca:

• Novac i mobilni telefon koji vam oduzmu biće vam vraćeni u avionu.

• Imate pravo na advokata i prevodioca samo na sudu kod pritvora pred deportaciju.
• Ako na aerodromu postoji socijalno ili duhovno savetovanje, obratite im se. Oni nekad mogu takođe prenositi informacije ili poruke.
• Dozvoljeno je uzeti uobičajenu količinu prtljaga kao i ostali putnici. Dakle, po veliku torbu/kofer i jedan komad ručnog prtljaga po osobi.
• Imate pravo na “telesni integritet”. To znači da deportacija mora biti zaustavljena ako postoji mogućnost da će vas išta ozbiljno povredii ili čak usmrtiti – npr. ako ste veoma bolesni ili povređeni.